Kažemo da razvoj stopala počinje od perioda puzanja.
Veoma je važno bebi kada za to dođe vreme, da napravimo prostora i stvorimo uslove za puzanje. Nekim bebama učenje puzanja ide teže ali vremenom svaka beba će naučiti, ako smo dovoljno uporni i kreativni u iznalaženju načina.
Bebe jako vole da pužu. Time im sve postaje dostupno i slobodno mogu da otkrivaju svet oko sebe. Što beba više i duže puže to će bolje pripremiti i ojačati svoja stopala, noge, karlicu, centar za ravnotežu za dvonožni položaj i prohodavanje.
Prohodavanje bi trebalo da teče spontano i samostalno. Što manje pomažemo, a više podstičemo i ohrabrujemo to će dete pre postati sigurnije na svojim nogama. U ovom periodu besmisleno je opterećivati se da li će dete da padne. Mora da pada ali i da samostalno ustaje, jedino će tako uspeti da razvija centar za ravnotežu i svoje mišiće na pravi način i u dovoljnoj meri, čime vremenom postaje sve sigurnije. Time dete i uči da pada, što kroz vreme smanjuje mogućnost da se povredi. Dok je dete malo, teže se može povrediti. Tako da je bolje da početkom svog dvonožnog položaja pada.
Dubak je absolutno nepoželjan! Sprečava i ne daje mogućnost centru za ravnotežu da se razvija. Dete uz dubak tokom prohodavanja ne uči kako da padne, čime se povećava mogućnost povređivanja kasnije.
U dubku dete pogrešno uči da koristi svoja stopala, zapravo uči da hoda na pogrešan način. Često se odupirući samo prednjim delom stopala te kasnije vidimo kako dete hoda vrhovima prstiju, što čini disbalans u snazi mišića, a hod čini nestabilnijim zbog smanjene površine oslonca. Samim tim uspostavlja i pogrešnu šemu držanja tela.